Proširene vene i paučinaste vene

Vene su zadužene za to da prenose krv prema srcu. Iako površinske vene nisu od posebnog značaja za ovaj „transport“, one uglavnom služe za cirkulaciju krvi u momentima kada sedimo, ležimo ili odmaramo.

Poliklinike • Zdravlje i Lepota

8 Novembar 2024

1 pregleda

Vene su zadužene za to da prenose krv prema srcu. Iako površinske vene nisu od posebnog značaja za ovaj „transport“, one uglavnom služe za cirkulaciju krvi u momentima kada sedimo, ležimo ili odmaramo. Na taj način, omogućava se protok krvi u dublje vene koje dalje prolaze unutar mišića, a koje dalje pomažu da se krv pumpa protiv sile gravitacije prema srcu. Da bi se sprečilo da krv putuje unazad, postoje određeni zalisci. Međutim, ako se ako se ovi zalisci ne zatvore kako treba, krv se nakuplja u površinskim venama. Vremenom, zahvaćene vene se šire i pune krvlju (postaju „varikozne“). Proširene vene su kvrgave, uvijene i tamnoplave boje. Sa druge strane, paučinaste vene deluju poput proširenih, ali su dosta manje i nalaze se bliže površini kože. Često su crvene ili plave i mogu izgledati kao grane drveća ili paukova mreža. Uglavnom se nalaze na nogama ili licu osobe i mogu pokrivati malu ili veliku površinu. Neretko se preporučuje operacija vena kada postoji indicija od komplikacija.

Uzroci proširenih i paučinastih vena

U teoriji i praksi još uvek ne postoji jasno određenje uzroka proširenih vena i paučinastih vena. Međutim, sve veći broj ljudi se susreće sa ovim problemima što implicira da genetika može igrati značajnu ulogu. Naime, žene se češće suočavaju s ovim problemima u poređenju sa muškarcima.

Jedan od faktora koji može doprineti razvoju proširenih vena su hormonske promene, posebno varijacije u nivou estrogena. Ove promene se često javljaju tokom važnih životnih faza kao što su pubertet, trudnoća, dojenje i menopauza. U tim periodima, estrogen može uticati na elastičnost krvnih sudova, što može dovesti do njihovog širenja i slabijeg funkcionisanja. Osim hormonskih faktora, postoji nekoliko drugih rizika koji mogu povećati verovatnoću razvoja proširenih vena:

•    Dugo stajanje ili sedenje: Kada dugo ostajete u istom položaju, krv može stagnirati u nogama, što povećava pritisak u venama.
•    Nepokretnost: Duga nepokretnost, kao što je ležanje u krevetu, može uzrokovati slabu cirkulaciju i povećati rizik od stvaranja proširenih vena.
•    Nedostatak fizičke aktivnosti: Redovno vežbanje pomaže u poboljšanju cirkulacije, a njegov nedostatak može doprineti razvoju problema sa venama.
•    Gojaznost: Višak telesne težine povećava pritisak na vene, što može dovesti do njihovog proširenja.
•    Pušenje: Ova navika može negativno uticati na krvne sudove i pogoršati cirkulaciju.
•    Starost: S godinama, elastičnost vena opada, što može povećati rizik od njihovog proširenja.
•    Prethodni duboki krvni ugrušci: Ako ste ikada imali duboku vensku trombozu, to može dovesti do oštećenja vena i povećati rizik od razvoja proširenih vena.

Simptomi proširenih i paučinastih vena

Proširene i paučinaste vene predstavljaju čest problem koji ne utiče samo na estetski izgled nogu, već i na opšte zdravstveno stanje. Mnogi ljudi sa ovim stanjima suočavaju se s raznim simptomima koji mogu značajno narušiti kvalitet života.

Jedan od najčešćih simptoma je bol ili nelagodnost u nogama, koji se često oseća kao težina ili napetost. Ovi simptomi se obično pogoršavaju nakon dugog stajanja ili sedenja, a mogu se pojaviti i u večernjim satima. Osim toga, pacijenti često prijavljuju osećaj svraba oko zahvaćenih vena, što može dodatno otežati svakodnevne aktivnosti.

Umor i osećaj težine u nogama takođe su mogući prateći simptomi. Mnogi ljudi osećaju da su njihova stopala i noge umornije nego obično, što može biti rezultat naprezanja vena i loše cirkulacije. Ponekad, koža oko zahvaćenih područja postaje suva i iritirana, a može se pojaviti i crvenilo, što dodatno doprinosi nelagodnosti.

Promene boje kože su još jedan simptom koji može ukazivati na problem s venama. Tamnije mrlje se često formiraju na koži zbog „erupcije“ malih krvnih sudova, što može biti znak venozne insuficijencije. Oticanje u području nogu, naročito oko zglobova, takođe se može primetiti, a često se pogoršava nakon dužih perioda stajanja ili sedenja. Tome dodatno može doprineti i pojava grčeva u mišićima, posebno noću.

Metode lečenja problema sa venama

Kada govorimo o lečenju proširenih i paučinastih vena, postoje različiti pristupi koji se mogu primeniti, a dva najčešće korišćena metoda su laserska operacija vena i sklerozacija vena. Oba tretmana imaju svoje specifične prednosti i mogu biti izuzetno efikasni, ali izbor pravog pristupa zavisi od vašeg zdravstvenog stanja, kao i od specifičnosti vaših vena. Prilikom problema sa venama mogu se javiti i izraženi kapilari koji se rešavaju primenom metoda koji se zove sklerozacija kapilara.

Laserska operacija vena

Laserska operacija vena, poznata i kao endovaskularna laserska terapija, predstavlja minimalno invazivnu proceduru koja koristi laser kako bi zatvorila problematične vene. Tokom ove procedure, lekar uvodi laser u obolelu venu putem tankog katetera. Kada se laser aktivira, proizvodi se toplota koja izaziva koagulaciju krvi i zaptivanje zida vene. Ovaj proces ne samo da uklanja obolelu venu iz cirkulacije, već i smanjuje simptome kao što su bol i oticanje.

Jedna od najvećih prednosti laserske operacije vena je to što je procedura brza, obično traje oko 30 minuta do sat vremena, a pacijenti se često mogu vratiti svakodnevnim aktivnostima odmah nakon tretmana. Takođe, pošto je ovo minimalno invazivan postupak, rizici su manji, a oporavak je brži u poređenju sa klasičnim hirurškim metodama.

Sklerozacija vena

Sklerozacija vena je još jedna popularna metoda koja se koristi za lečenje proširenih vena, posebno onih manjih, kao što su paučinaste vene. Ovaj postupak uključuje ubrizgavanje sklerozantne supstance direktno u obolelu venu putem tanke igle. Ova supstanca iritira unutrašnji zid vene, uzrokujući njeno zatvaranje i postepeno nestajanje iz cirkulacije.

Jedna od glavnih prednosti sklerozacije je to što se može primeniti na vene koje su previše male ili na takvim mestima gde laserska operacija ne bi bila pogodna. Takođe, sklerozacija se može obaviti bez potrebe za anestezijom i obično traje kratko, što je čini praktičnom opcijom za mnoge pacijente.

Treba imati u vidu da, ukoliko se nakon prvog tretmana ne postignu željeni rezultati, moguće je izvršiti dodatne tretmane, što omogućava lekaru da prilagodi pristup prema individualnim potrebama pacijenta. Nakon sklerozacije, pacijenti su obično upućeni na nošenje kompresivnih čarapa koje pomažu u procesu oporavka.

Sklerozacija kapilara: metod lečenja paučinastih vena

Pored navedenih metoda tretmana, laserske operacije i sklerozacije vena, još jedan metod koji se često primenjuje i preporučuje prilikom problema sa proširenim ili paučinastim venama jeste sklerozacija kapilara. Ovaj postupak se može razmotriti kada su kapilari vidljivi na koži i uzrokuju zabrinutost zbog estetskog izgleda. Ipak, pored estetskog aspekta, sklerozacija se može primeniti i kada pacijent oseća nelagodu, poput bola, težine, umora ili osetljivosti u nogama. Ovi simptomi mogu ukazivati na loše cirkulaciju ili druge venske probleme, a sklerozacija može pomoći u ublažavanju tih tegoba. Ovaj postupak se pokazuje posebno efikasnim za tretiranje sitnih (paučinastih) vena. Pre nego što se pristupi samom procesu, obavlja se specijalistički pregled kao što je ultrazvuk ili Color Doppler, kako bi se utvrdila tačna dijagnoza i isključili ozbiljniji problemi sa venama. Lekar može preporučiti sklerozaciju kao deo šireg plana lečenja, posebno ako pacijent već ima i proširene vene, u kom slučaju može biti savetovano prvo lečenje tih vena pre nego što se pristupi sklerozaciji kapilara.

Kako izabrati pravi metod lečenja?

Kako bi se odgovorilo na pitanje koji od ovih tretmana je najbolji, važno je uzeti u obzir nekoliko faktora. Prvo, veličina i tip vena koje se leče igraju veoma važnu ulogu u određenju prave terapije i metode lečenja. Laserska operacija je obično bolja kada postoje problemi kojima se tretiraju veće vene, dok je sklerozacija efikasnija za manje probleme. Takođe, na izbor između laserske operacije vena i sklerozacije vena utiče i opšte zdravstveno stanje, kao i eventualne prethodne bolesti.
Ako paučinaste vene izazivaju problem sa kapilarima, sklerozacija kapilara se može razmotriti kada su druge konzervativne mere, kao što su upotreba kompresivnih čarapa ili promene u životnom stilu, daju malo pozitivnih rezultata. Ovaj minimalno invazivan postupak predstavlja efikasan način da se reše problemi sa kapilarima, a odabir pristupa zavisi od individualnih potreba i zdravstvenog stanja pacijenta.

O svemu tome, najbolje je razgovarati sa lekarom koji će, u skladu sa svim dobijenim informacijama, savetovati adekvatno rešenje za problem sa venama.